Nismo stigli da se oprostimo

U kući je bilo tiho. Nije čula roditelje da se spremaju za posao, niti da joj brat kasni u školu. Da li je roditelji kažnjavaju zbog sinoć? Izašla je s dečkom, a trebalo je da uči i gadno se posvađala s ocem. A gde su svi sada? Zašto joj je porodica nestala? Dvadeset i pet godina kasnije, ta misterija i dalje nije rešena, a Sintiju i dalje progone pitanja na koja nema odgovore. Da li joj je porodica ubijena? Ili oteta? I ako je tako, zašto je ona pošteđena? A ako su živi, zašto su je napustili? A onda stiže jedno pismo ─ pismo koje nema smisla. Uskoro, Sintija počinje da shvata da bi kopanje po prošlosti moglo da bude njena najveća životna greška...