Amor porteño

„Кушала је страх, кривицу, грижњу савести, љубомору, страст, чежњу, немоћ, бес и патњу, а када је одлучила да зарони и пошла код њега спремна да потоне, догодила јој се спознаја. Више није била посматрач: постала је део искуства, учесник искушења које се назива прељуба.. Није било потребно да се дело оствари. Био је довољан њен пристанак. У том пристанку да се препусти и изгуби контролу, зачета је њена зрелост.Мудрост и знање нису привилегија невиних и чедних. Сазревамо тек када смо кадри да будемо и споља и унутра, а наша врлина ?? права само ако нисмо њени робови.