Nemaš pojma koliko te volim

Стварност није љубав али љубав може да постане стварност. Свима онима због којих је вредело плакати, као и онима због којих није. Разиграна у суморним јутрима, сетна и тужна у сунчаним данима, иронична и насмејана и када јој се плаче, шашава и заљубљена, цинична и опора, загледана у шпагете, беле панталоне, нечије очи, небо, лаж, истину... Ива Штрљић пише о љубави сакупљајући последице урагана осећања и крхотине туге, покушавајући да састави слику мушкарца и жене који нису идеални – њихова најважнија особина јесте да разумеју другог у себи и себе у другом. "Немаш појма колико те волим" није граница неразумевања или незнања, напротив.