Zabava za dokone kćeri

Ко је достојан једног црног реда
тај је достојан и речи,
ко је достојан речи
тај је достојан и простора белине,
ко је достојан белине
тај је достојан искуства
да годинама кротио је само
између редова мале празнине
и да нема књиге
којом би зими обложио
унутрашњу страну капута.

Што више читам, о поезији знам
све мање...
Све лошији сам гонич малих зебри
низ благе падине колена и стола.

ℹ️ Ана Ристовић је рођена 5. априла 1972. године у Београду. Завршила је српску књижевност и језик са општом књижевношћу на Филолошком факултету у Београду. Објавила је збирке песама: "Сновидна вода" (1994), "Уже од песка" (1997), "Забава за доконе кћери"(1999), "Живот на разгледници" (2003), "Око нуле" (2006), "П. С." (изабране песме, 2009), "Метеорски отпад" (2013), "Нешто светли" (изабране и нове песме, 2014), "Чистина" (2015), "Руке у рукама" (2019), "Ту"(2023). Поред тога, објавила је и књигу лирских есеја "Књига нестајања" (2020). Добитница је бројних награда, међу којима су Бранкова награда за најбољи песнички првенац "Сновидна вода" (1994), награде „Бранко Миљковић“ за збирку песама "Забава за доконе кћери" (2000). Припала јој је и награда Хуберт Бурда Прајс за младу европску поезију (2005), награда „Милица Стојадиновић Српкиња“ за збирку "П. С." (2010), Дисова награда за песнички опус (2014) и награда „Десанка Максимовић“ за укупни допринос српској поезији (2018). Године 2024. добитница је награде „Васко Попа“ за збирку песама "Ту". Њене песме су превођене на бројне језике и заступљене у више домаћих и страних антологија. Књиге поезије објављене су јој на енглеском, немачком, словеначком, словачком, мађарском, македонском и пољском језику. Осим писања поезије, преводилац је са словеначког језика, с којег је до сада превела више од педесет књига савремене словеначке прозе и поезије. Живи и ради у Београду.