Opatija Svetog Vartolomeja

Nakon traumatičnog raskida, glavni junak pokušava da ponovo izmisli svoj svet – svoj Mediteran – otežan uspomenama i teretom proživljenog, odbačenog i osporenog. Opatija Svetog Vartolomeja može se sa punim pravom smatrati domaćim ekvivalentom dela Zovi me svojim imenom, sa izuzetno atmosferičnom dopunom kroz emocionalno obojene slike nepokorne Atine, zaboravljenih rimskih katakombi, senovitih vila Francuske, maglovitih prizora ovčarsko-kablarskih manastira i Holandije ljudskih sloboda, koje se smenjuju bez predaha, grozničavo. Da li u tim novonastalim slojevima stvarnosti ima mesta za sećanja, ili materijala za građenje novog, ne može se sa sigurnošću reći. Fluidna je i promenljiva pozicija naratorovog mentalnog stanja, volje i snage, a još fluidnije se menja ova knjiga o nestajanju i povratku, otkrivajući iznova i sebe i svog tvorca, i bez sumnje, čitaoca.