Jarčeva planina

У јесен 1978. на породичном ранчу на Јарчевој планини у северној Калифорнији једанаестогодишњи дечак се придружује свом оцу, деди и блиском породичном пријатељу Тому у годишњем лову на јелене. Сваке јесени ова мушка дружина враћа се сувом, пожутелом пејзажу прошараном храстом, честаром и понеким бором, који чува њихову историју, где се евоцирају сећања на индијанске претке и размењују приче о ловачким подвизима. Ако дечак успе да улови јелена, први пут ће његова прича постати део породичне повести. Пушка му је на рамену, прсти га сврбе, спреман је.
Када дођу до велике гвоздене капије кроз коју се улази на породични посед, отац ће кроз оптички нишан пушке у даљини угледати ловокрадицу. На својој винчестерки дечак има само мушицу; отац му чита мисли и пружа своју пушку да би боље осмотрио уљеза. Једноставан чин проузроковаће трагедију која ће преобразити ове мушкарце и ову породицу до те мере да ће бити присиљени да преиспитају себе и све што су мислили да знају.