Autobiografija

Ово најличније дјело Сигмунда Фројда стилски је вероватно један од његових најзанимљивијих текстова. Писана бритким, непосредним и личним стилом, ова аутобиографија заправо је згуснути приказ развоја темељних Фројдових психоаналитичких концепата кроз указивање и на отпоре на које су Фројдова открића наилазила још за његовог живота.
Специфичност ове аутобиографије је у томе што она почиње „писањем о себи“, но убрзо се биографске фактуре губе, нестају у разматрању ауторског дјела. Фројдова Аутобиографија тако је прича о једном животу потпуно посвећеном науци, о биографији која је неодвојива од научне библиографије.
На страницама ове књиге Фројд – човек није се открио до краја тек кроз неке спорадичне биографске детаље, већ он одлучује да најличније и најнепосредније проговори тек као Фројд – научник.