Imaginarna majka

Имагинарна мајка је колективна биографска студија мајке у западној култури 20. века. Студија се креће између митолошког друштвеног утемељења жене у улози мајке и етнографских сведочанстава самих жена о мајчинству. У том пресеку искрсавају бројне напетости и конфликти које ауторка настоји да осветли историјско-културолошким и историјско-социолошким истраживањем визуелних жанрова, пре свега фотографије, медијских етнографија и историјских дискурса различитих стручњака. Ауторка долази до закључка да су мајке и мајчинство кључни идеолошки параметри у очвршћивању националних политика 20. века – без обзира на то да ли се ради о западној америчкој или источној социјалистичкој култури. Ту тезу потврђује низ анализа у којима се, поред осталог, посматра лик социјалистичке мајке партизанке, капиталистичке романтичне мајке са Запада, расно одређене црне мајке и пролетерске хероине, као и мелодраматичне мајке у периоду транзиције – све до „мама Јелке“ и „Јованке“, које попуњавају лиминални простор неопредељивих мајчинских икона. Двадесети век је у дискурсу стручњака одређен као „столеће деце“. Такво поимање подредило је себи и слободу жене приликом одлучивања хоће ли или неће бити мајка. У жару подређивања жене, стручњаци и идеолози још нису опазили да су сада, на заласку државе благостања, улогу репродукције нације већ преузеле транснационалне мајке.