Usamljeni putnik

Усамљени путник, збирка дневничких записа и прича бележених на путовањима касних четрдесетих и током педесетих година прошлог века, први пут је објављена 1960. године. Како су пролазиле године, како се Керуаково искуство мењало тако се мењао и његов слободан стил. На почетку дрзак, распојасан, безобзиран, френетичан, с временом постаје поетичан, ауторефлексиван, изузетно сликовит и асоцијативан одраз веома личних доживљаја света, његове лепоте и сопственог бола. Ови текстови у потпуности одражавају пишчево унутрашње и књижевно сазревање.

Лутајући Сједињеним Америчким Државама и Мексиком, па затим кроз Мароко и по Европи, кроз Париз и Лондон, Керуак јури возом поред поља бодљикавог кактуса; сведочи својој првој борби с биковима у Мексику док је био на опијуму; сустиже ритам ноћног живота у Њујорку; стапа се са планинама прекривеним снегом на северозападу Америке; медитира на осунчаном крову у Тангеру; заљубљује се у Монмартр и огромну белу Базилику Светог Срца. Страницу за страницом, Керуак открива бескрајну разноликост људског живота и сопствену раздрагану филозофију самоиспуњења.

Како доликује предводнику битничке генерације, Керуакова величанствена прослава људског откровења живота завршава се есејом о америчкој скитници, последњем истински слободном човеку.