Norveška priča

+ ima posvetu +

+ tvrde korice i fotografije+

У Норвешкој причи се налазе одабрани одломци дела норвешких писаца објављених на српском језику, као и неколико одломака на српско-хрватском (преводи настали у контексту југословенске књижевности) и хрватском језику (Антологија норвешке кратке приче коју је приредио Беким Сејрановић). У Норвешкој причи је сем норвешких, заступљено и неколико српских аутора (као и босанско-херцеговачки писац Беким Сејрановић који је Љепши крај објавио за издавачку кућу у Србији) који тематизују простор Норвешке и који су, својим делом, уз већ одомаћен доживљај Норвешке као чисте и цивилизоване Европе, далеке земље викинга и тролова, утицали на рецепцију норвешке књижевности у Србији. То су Вида Огњеновић и Љубиша Рајић и, наравно, Исидора Секулић чији је путопис у великој мери обликовао слику Норвешке у српској култури.
Одломци заступљени у Норвешкој причи различите су дужине, различитих стилских и жанровских одређења: од лирских песама, приповедака, романа и есеја и стручне литературе намењених литерарним зналцима, преко прича и бајки писаних за децу до популарних детективских, крими прича. Сачуван је језик и правопис превода (оригиналног текста), с тим што је у свим текстовима писмо латинично.
Боравећи у необичној земљи древних Викинга, бајковитог пејзажа, разуђене обале, чудесних фјордова (величанствених у својој монструозности), још нестварнијих ледника и моћних шума, у земљи дрвених кућа и древних прича о троловима, патуљцима, вилама и вештицама, зажелела сам да своје искуство поделим са другима. Да о тој земљи проговорим речима писаца које сам читала и објективом фото-апарата којим сам покушавала да зауставим “изгубљено време”. (Љиљана Малетин Војводић)