Ljudi bez grobova

Потрага за истином је попут баченог копља

Једна сличност међу градовима и романима сасвим је случајна: док се приближаваш неком граду, повећава се број гробова и гробаља… тако је, обично, и са романима – док пловиш низ ток фабуле, деси се неки смртан случај, и како се роман ближи крају, све више глава пада у гробове. Са овим романом није тај случај…

Све почиње од љубави: младић је заволео девојку, али просци су већ дошли код њеног оца. Девојка није могла да погази очеву реч, а заљубљени младић није поднео губитак. Заљубљен и повређен, пушком је делио правду-неправду. Одметнуо се и потера за њим трајала је 47 дана.

Приповедач ове књиге је син познатог одметника који истражује потеру за оцем, а све што ће наћи води га према литератури и бројним питањима: Шта је отац? Шта је митски отац? Шта су жртве? Ко су уметници? У каквом су односу судбина и изванредна књижевност?

Врхунски романи доносе језу, померају границе приповедања, пониру у врело нашег бића, израњају из подсвести као лампе са светлошћу какву још нисмо видели. Људи без гробова Енеса Халиловића недвосмислено су такав роман.