U odbranu sreće

Сви тежимо срећи, али како је пронаћи, задржати, дефинисати? На то питање, пре свега филозофско, које западњачки мислиоци дочекују с песимизмом или поругом, Матје Рикар налази будистички одговор: захтеван али лековит, оптимистичан и приступачан. Престанимо да упорно тражимо срећу ван нас самих, научимо да гледамо у себе, престанимо да гледамо само себе, прихватимо приступ који је истовремено медитативан и алтруистичан... Као припадник двеју различитих култура, обогаћен својим монашким искуством и разговорима с највећим мудрацима данашњице, и добар познавалац светих текстова али и патњи људске душе, најпознатији и најпризнатији амбасадор будизма у Француској нуди нам своје страствено размишљање о путу до истинске среће и начинима на које можемо да је досегнемо.

„Срећа не долази аутоматски, то није милост коју нам некаква благонаклона судбина подари, а коју нам преокрет те исте судбине може отети. Она зависи од нас самих. Човек не постаје срећан преко ноћи, већ стрпљивим радом, из дана у дан. Срећа се гради, што захтева и труд и време. Да бисмо постали срећни, морамо умети да променимо себе.“ – Лука и Франческо Кавали-Сфорца