Sintetičari

Марко Мићић Ћима није „Кристина Ф.“ нити је Београд „Колодвор ЗОО“, иако им је судбина истоветна, али пакао дроге више се не дешава „некоме другом“. Сасвим обичан београдски тинејџер, са великим очима и још већим жељама, разапет између тмурне свакодневнице, улице и породице, собом сведочи ужасе синтетичког вештачког раја и суноврат у потпуну негацију свих вредности и успомена у животу без будућности. Драматична непосредност романа Синтетичари уноси сасвим нове релације у булеварску причу о паклу дроге, о отуђењима, урушавању система вредности и пропасти младе генерације.
Иван Златковић гради комплексну слику о преплитању живота и смрти, о заразној клици пропасти на коју нико није имун. У Синтетичарима нема пасивних посматрача, ко се дотакне судбинских простора самоуништења београдских наркомана, на живот више неће гледати истим очима.