Deset cezara

Римско царство – све од његовог успона, односно од првог императора Августа, који је га је основао, до Константина, који је царство преобратио у хришћанство и подигао Константинопољ, нови главни град на истоку. Период током којег је Рим стекао сјај и територију, а потом изгубио и једно и друго.
Ова књига представља причу о десеторици владара. Били су најспособнији и најуспешнији римски императори, с изузетком Нерона, вероватно најинтригантнијег римског императора, али је чак и он био велики неимар. Иако се успех дефинише на разне начине – с обзиром на околности и на индивидуални таленат – оно што је карактерисало све императоре било је да су желели да успоставе политичку контролу код куће, да демонстрирају војну моћ у иностранству, да њихова владавина буде упамћена као просперитетно време, да граде Рим и да имају добре односе с божанствима. И сваки император желео је да умре у постељи и лично преда власт наследнику кога је сам изабрао.
Заоставштина Рима и даље истрајава на толико различитих начина – од језика, преко закона и архитектуре, до седишта Римокатоличке цркве. Штраус ревидира ово трајно наслеђе кроз животе оних људи који су га обликовали, а то су: Август, Тиберије, Нерон, Веспазијан, Трајан, Хадријан, Марко Аурелије, Септимије Север, Диоклецијан и Константин. Током векова научили су да одржавају породични посао – владавину царством – прилагођавајући се онда када је неопходно и увек истрајавајући, без обзира на цену.