Glavonja

„На нашу књижевну сцену Дуле Недељковић је ступио силним кораком као оригинална карика ланца неодољивих градских волшебника попут Мике Оклопа, Небојше Јеврића и Душана Прелевића. Чедо београдског асфалта и неумерености, панкер, радијски водитељ, блогер, стјуард, звездаш и мангуп од класе, још од првог оглашавања књигом Понедељак уредно нуди душу и понос на длану пишући о свом судбинском пртљагу, својим љубавима и заносима, својим сапутницима и својој почетној и коначној луци. Колоритним опсервацијама и драстичним тротоарским хумором, не штедећи никога, понајмање себе, у књизи са аутобиографским елементима – Главоња – по хаосу родног града тражи златно труње урушене генерације којој биолошки и емотивно припада. Прекопавајући по прошлости тог нараштаја успева да много муља алхемијски трансформише у урбану легенду. На ободима колективног лудила, погођен процесом болне ’одбеоградизације’ страсно исписује неполиране прилоге за додатна тумачења најплоднијег периода заједничке културе.“ (Петар Пеца Поповић)***

„Вадећи призоре из раскошног фундуса стварно преживљеног, Дуле Недељковић се не либи да их бестидно убаци у велики блендер заједно са фикцијом и тиме саблазни све хроничаре митова своје генерације. На папир набацује грехе које јесте или није починио, напослетку нас доводећи до тога да сами себи све опростимо и поново се заволимо. Главоња пред нашим очима развија слику нове, средовечне сексуалности која, по својој узбудљивости, има озбиљне шансе да у потпуности десеткује окрутну планетарну тиранију младости.“ (Игор Каранов)