О револуционарима, криминалцима и другим намерним пролазницима

„Четврт века је прошло од 1996. када сам први пут чуо за Чедомира Антића, лидера великих студентских протеста. Када сам га видео на телевизији, био сам двоструко изненађен. Прво: за разлику од другог лидера тих протеста и другог Чедомира – Јовановића, који је гајио имиџ рокера, овај Чеда је у испегланој кошуљи и пуловеру, са наочарима и конвенционалном фризуром пре личио на младог научника са Оксфорда него на бунтовног Србина. Друго: тај озбиљни момак који наступа разложно попут искусног интелектуалца није млађи само од свог тадашњег саборца и имењака него и од мене. Чеда више није младић који делује као професор већ је универзитетски професор који, у књизи коју духовито и у више значења тачно назива полумемоарима, деценију своје интензивне политичке каријере посматра истовремено као актер и као историчар. Муњевита брзина којом су се од тада до данас Србија и свет мењали потврђује како ово занимљиво штиво излази из штампе ако не у последњи, свакако у прави час.“

– Владимир Кецмановић