Elegija o beloj devojčici

Ксенија Атанасијевић (1894–1981) била је прва жена доктор наука и прва жена доцент у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Елегија о белој девојчици је роман о њеном животу који се инвентивно плете око њене истоимене прве објављене приче и у форми је фрагмената по узору на њено најпознатије дело Филозофски фрагменти.

Ова прича о тријумфу мисли у хаосу постојања и о победи истрајности у свету пуном неправди уметнички успешно надограђује пуку биографију значајне личности непоколебљивих моралних начела. Уз вешто уткане историјске личности, изузетне опсервације Ксеније Атанасијевић о свом времену и човековој егзистенцији, роман брише границе између њеног филозофског светоназора и ауторског текста, пружајући читаоцу јединствену прилику да се уживи у свет њених идеја. Притом, суптилни паралелизми са данашњим стањем духова код нас потврђују да је и женско питање овде актуелно као и пре једног столећа.

Растко и Надежда Петровић, Урош Предић, Димитрије Митриновић, Бранислав Петронијевић, Душан Недељковић, масони, чаршија, Геца Кон и многи други стварни ликови, као и темељан пишчев увид у Ксенијина дела, чине ову у „елегију“ уверљивом и доприносе осветљавању судбине значајне а несхваћене жене која је ишла испред свога времена.