Boldvin

Милица Вучковић је академска сликарка,
рођена 1989. у Београду.
2014. објављена јој је збирка кратких прича „Рој“(Апостроф) а 2017. добила је прву награду на
Бибер конкурсу за причу „Једу људи и без ногу“.

„Најбоља ствар са временом је управо та да, шта год радили, оно свакако пролази. Колико сам пута у животу пожелела да постоји дугме, пауза, које бих стиснула у до сада безброј ситуација, некада и у добрим ситуацијама, не бих дала времену да пролети тако брзо, већ бих га поделила на сегменте, на слике, па да могу да загледам и осетим сваку понаособ, до детаља, али овако ништа, оде, пролети, па се трудим из петних жила да извучем нека сећања, чисто да та добра не застаре, јер чини ми се као да добра сећања старе брже од лоших. . . Свакако, после неког времена не знам чега се збиља сећам а шта сам исконструисала, измислила и додала, тако да готово ни сама немам увид у сопствени живот, у сопствену историју, чак и да сам записивала сумњала бих у сопствени рукопис, као што сумњам и у сваки други рукопис. . .“