Letopis jedne knjižarke u Kairu

Топла и шармантна прича о отварању једне модерне књижаре у земљи где нема ниједне такве.

Приповест о мукама и победама Надије Васиф, оснивачице и директорке Дивана у Каиру.

Улицама Каира одјекују позиви на молитву, возачи гневно засипају једни друге увредама, сирене трубе у постојаном фортисиму, ори се вика уличних продаваца, са сваког тротоара треште телевизори и радио-апарати... У заглушујућој буци Надија Васиф је 2002. године, са својом сестром Хинд и пријатељицом Нихал, основала Диван, непоколебљиво независну књижару. Три младе жене нису поседовале никакво званично образовање у вези са тим послом, нити су имале шта да изгубе. У то доба у Египту није постојало ништа налик Дивану. Државна управа занемаривала је културу, а књига је представљала луксуз. После десет година Диван је прерастао у успешан књижарски ланац на десет локација, са сто педесет запослених и бројним ревносним обожаватељима.

Искрени, свежи и веома духовити мемоари Надије Васиф казују причу о том путовању. Међу њиховим шароликим јунацима налазе се Диванови редовни посетиоци попут напорног доктора Мидхата; Самира, возача са амбицијом да постане извршни директор; медитативне Нихал; ћутљиве али смртоносне Хинд; захтевне диктаторке Надије, и много људи, претежно мушкараца, који су тврдили да Диван никад неће успешно пословати.

Летопис једне књижарке у Каиру представља портрет земље која срља ка револуцији, феминистички позив на уједињење и инспиративни кратки курс о руковођењу фирмом по закону ентропије. Више од свега, он указује да реч има моћ да нас окрене властитиој суштини.