Dovoljno hladno za sneg

Мајка и ћерка долазе из иностранства и срећу се у Токију: у јесењим вечерима шетају се дуж канала, беже од тајфунске кише, обедују у кафићима и ресторанима, у галеријама разгледају револуционарна дела модерне уметности. За све то време разговарају: о времену, хороскопу, одећи и предметима, о породици, удаљености и сећању. Ипак, штошта ту није јасно. Чији се глас заправо овде чује – само ћеркин? И који је стварни разлог недокучивог, можда чак сабласног путовања?

Довољно хладно за снег суптилно преиспитује наше загонетне односе с другим људима. То је уједно прецизан извештај и елегија која поставља питања могу ли људи уопште наћи заједнички језик, које димензије садрже љубав и колико имамо права да истински упознамо унутрашњи свет друге особе.