Crna Sveska

„Crna sveska“ (Le Cahier noir) predstavlja značajno delo frankokanadskog književnika i dramaturga Mišela Tramblea (Michel Tremblay), jednog od najvažnijih pisaca savremene kvebečke književnosti.

Ovaj roman je deo njegovog šireg književnog opusa u kom istražuje radničku klasu Monreala, identitet, porodične odnose i društvene promene tokom 20. veka.

Tramble ostaje veran svojoj omiljenoj tematici i u romanu Crna sveska, u kome – kroz priču o sudbini Seline Pulen, konobarice-patuljčice i njenog sukoba s tiranskom majkom alkoholičarkom – uranja u proletersku sredinu Montreala i s balzakovskom pronicljivošću daje sliku ljudske komedije.

Radnja se odvija između restorana – smeštenog na ozloglašenom bulevaru Svetog Lorenca u koji zalaze transvestiti, kurve, lude, i neobični studenti – i pozorišta Pelivanâ, u kome mladi reditelj postavlja Euripidove Trojanke. Činjenica da Selina treba da igra Hekubinu pratilju dovodi do sukoba između majke i ćerke, što izaziva svirepu i neumoljivu tragediju.

Život junakinje romana, patuljčice Seline Pulen, je neprekidna patnja (strepnja i mržnja): naviknuta na prezir rođene, pijane i depresivne, majke i vaspitana da se stidi svog (telesnog) hendikepa, ona ni sama ne zna da li je cirkuska atrakcija ili „potpuno ljudsko biće“, dostojno ljubavi i pažnje.

Naizgled beznačajna audicija za nemu ulogu u amaterskom pozorištu, postaje Selinina lična (antička) tragedija: iskusivši niz razočaranja (od strane lažne prijateljice, Eme Lanževen, koja svoje komplekse pokušava da sakrije izmotavanjem, profesora Gijoma Bulizona, koji se hrani pažnjom oduševljenih studenata i „mladog reditelja sa slavnom budućnošću“ koji glumi bizarnost, držeći prst u ustima), ona, u duhu Euripidovih jakih (manijakalnih) žena, odlučuje da drastično kazni društvo „normalnih“ tako što će ga odbaciti i napustiti.

Kada se (samodestruktivno) opredelila za život u polusvetu uličara i transvestita, Selina je egzistencijalna merila poistovetila sa estetskim: ona se pridružuje noćnim spodobama jer misli da im je slična po logici apsurda, kao groteskno biće, ružno „na zabavan i simpatičan način“. Njen teatralan gest osvete (nad potpuno uništenom majkom) je, istina, daleko od euripidovskog besnila, ali je njena drama (fontrirovski) mračna, jer otkriva da je prava nakaznost nevidljiva jer dolazi iznutra.

Mišel Tramble (1942): Poznat po uvođenju radničkog monrealskog dijalekta (joual) u formalnu književnost i pozorište, čime je revolucionarisao kvebečku kulturu.

Kontekst romana: Crna sveska prati intimne zapise, sećanja i unutrašnje dileme likova kroz formu dnevnika/sveske, spajajući ličnu dramu sa širim društvenim kontekstom Monreala šezdesetih godina.

Glavne teme: Otkrivanje sopstvenog identiteta, umetničko sazrevanje, porodične tajne i sudar tradicije i moderne u vreme Kvebečke „Tihe revolucije“.