Crna Sveska

Tramble ostaje veran svojoj omiljenoj tematici i u romanu Crna sveska, u kome – kroz priču o sudbini Seline Pulen, konobarice-patuljčice i njenog sukoba s tiranskom majkom alkoholičarkom – uranja u proletersku sredinu Montreala i s balzakovskom pronicljivošću daje sliku ljudske komedije.

Radnja se odvija između restorana – smeštenog na ozloglašenom bulevaru Svetog Lorenca u koji zalaze transvestiti, kurve, lude, i neobični studenti – i pozorišta Pelivanâ, u kome mladi reditelj postavlja Euripidove Trojanke. Činjenica da Selina treba da igra Hekubinu pratilju dovodi do sukoba između majke i ćerke, što izaziva svirepu i neumoljivu tragediju.

Život junakinje romana, patuljčice Seline Pulen, je neprekidna patnja (strepnja i mržnja): naviknuta na prezir rođene, pijane i depresivne, majke i vaspitana da se stidi svog (telesnog) hendikepa, ona ni sama ne zna da li je cirkuska atrakcija ili „potpuno ljudsko biće“, dostojno ljubavi i pažnje.

Naizgled beznačajna audicija za nemu ulogu u amaterskom pozorištu, postaje Selinina lična (antička) tragedija: iskusivši niz razočaranja (od strane lažne prijateljice, Eme Lanževen, koja svoje komplekse pokušava da sakrije izmotavanjem, profesora Gijoma Bulizona, koji se hrani pažnjom oduševljenih studenata i „mladog reditelja sa slavnom budućnošću“ koji glumi bizarnost, držeći prst u ustima), ona, u duhu Euripidovih jakih (manijakalnih) žena, odlučuje da drastično kazni društvo „normalnih“ tako što će ga odbaciti i napustiti.

Kada se (samodestruktivno) opredelila za život u polusvetu uličara i transvestita, Selina je egzistencijalna merila poistovetila sa estetskim: ona se pridružuje noćnim spodobama jer misli da im je slična po logici apsurda, kao groteskno biće, ružno „na zabavan i simpatičan način“. Njen teatralan gest osvete (nad potpuno uništenom majkom) je, istina, daleko od euripidovskog besnila, ali je njena drama (fontrirovski) mračna, jer otkriva da je prava nakaznost nevidljiva jer dolazi iznutra.