Bilo jednom u Jugoslaviji

Тестаментарна књига сведока једног времена.

Мислим да нема човека у Србији који је био присутан на толико попришта као Иван Ивањи. Можда нема ни у Европи. Стварно присуство пружа шансу да се стварност види ван образаца. Не користи свако ту шансу. Ивањи је користи.

Ако читамо његову исповест, видимо и то да стварност и логика нису увек под истим кровом. Првих десетак година свог живота Ивањи је провео у Бечкереку/Зрењанину, у грађанској породици у којој је гувернанта била Аустријанка из Словеније. Испоставило се да она ради за Гестапо, али баш захваљујући њој Ивањи је достигао такав степен познавања немачког језика да је могао постати Титов преводилац.

Ивањи зна шта је једном било у Југославији. Зна, јер је становао у Француској 7, познавао је Ота Бихаљија Мерина, Бранка Ћопића, Иву Андрића, сретао је Ивана Стамболића и многе друге знамените личности. Та имена су и нама позната, али преко Ивањија сазнајемо много више него што је познато. Сазнајемо рецимо за разговор са Титом на Брду код Крања чија тема није била ни Југославија ни несврстаност, већ Титов пудлан Бил, као и зашто Крлежа није хтео да се купа код Опатије... И још много тога што ствара упечатљиву слику о Југославији, земљи која је некада била на месту на којем се данас и ми налазимо. Ако нас занима где смо заправо, мислим да треба читати Ивањија.
(Тибор Варади)