Iz mrtvog ugla

Приповедале су се досад приче из оностране перспективе, али нико у српској књижевности није изнео своје виђење света из преегзистенције, из угла још нерођеног јунака, као што су то у новом роману Иване Димић урадиле три персонификације једне нерођене особе: Илија, Дрина и Близанац. Али Из мртвог угла је далеко од окултног трилера или магичног реализма. Један фантастични образац искористила је Ивана Димић да у свом препознатљивом стилу, преплитањем прозне и драмске форме, духовито и повремено опоро, пружи слику наше данашњице какву нам преносе свезнајући приповедачи јер не постоје у појавном, реалном окружењу: осим троје нерођених, ту је и једна ђаволска дружина која посећује данашњи Београд, по свему налик на Воландову свиту из Булгаковљевог Мајстора и Маргарите. Истовремено, исповест Илије, Дрине и Близанца интимна је тужбалица о драми идентитета испричана допадљивим и беспрекорним стилом, повест о породичним неспоразумима и замкама самоостварења, прича о вери у реч и праштању пре греха, али истовремено и алегорија о неуспешној мисији демонских сила тамо где су демони већ настањени.