Osama

Požutele stranice

Од аутора култног романа „Топ је био врео“.
Приповедач ове потресне приче, стари муслиман из Босне, исповеда свој живот некадашњем земљаку с којим се нашао у Америци, где је доспео после најновијих ратова и распада Југославије.
Његова прича о босанској касаби и њеним житељима, о свом побратиму Мурату ког су као инокосног беговског сина убили „његови“ у време грађанског рата, о моћницима и жртвама једног до јуче мирног и срођеног света и, као окосница, о Муратовом сину Баји који се у помрачењу ума поистовећује са Осамом Бин Ладеном – као да се призива повест о Ћамилу и Џем-султану, само на овим просторима и у скорашње време, у овдашњој „проклетој авлији“.
Историја се понавља а зло не бира, као да нам поручује писац, како на уста несрећног српског дечака из романа Топ је био врео, тако сада и кроз огледало несрећног „јетима“ Баје из Осаме. Живописним босанским говором, препознатљивим стилом са језгровитим и исеченим реченицама, духовито градећи незаборавне ликове мештана, ратних профитера, дођоша и поробљивача, џихадиста и сфороваца, нових силника и старих породица које је рат разорио, Кецмановић суверено потврђује своје високо место у савременој српској књижевности.
„Нови роман Владе Кецмановића је дјело које можемо сврстати у жанр књига „отворених вена“. Писан је језиком његовог дјетињства, говором у коме су изостављени вокали и гдје се значења ријечи губе у бујици страсти и осјећања која ауторове јунаке воде кроз снажне заплете. Српски писац трансцендира језиком босанских муслимана – храбро поштовање комшије и меланхолично познавање касабе. Још један тријумф Кецмановићевог човјекољубља.“ Емир Кустурица
„Дијалект стиче достојанство кад се на њему исприповеда велико уметничко дело. Зналачки и маестрално, Кецмановић свој књижевни свет програмски уклапа у Андрићеву традицију, а можда и највећа сличност Кецмановића са Андрићем јест у његовом дубинском разумевању трагизма историјске судбине босанских муслимана.“ Мухарем Баздуљ
„Кецмановићева истина најрадије проговара на уста деце или јуродивих. И ова прича је испричана ведрим и непобедивим уличним језиком. И мало кад је ведријим језиком испричана тужнија прича.“ Владимир Пиштало