Шта је песник хтео да каже

Бора Ђорђевић објавио је више од 300 песама. У овој књизи успео је да објасни тридесетак најпознатијих. Пише како су настајале: “Да, то сам ја”, “Лутка са насловне стране”, “Два динара друже”, “Срећан пут, пишо моја мала”, “Добро јутро”, “На западу ништа ново”, “Остани ђубре до краја”, “Последња песма о теби”...

Питко, духовито, живо, Бора за читаоце преврће прошлост и открива како су се рађале идеје, одакле је стизала инспирација за песме које су инспирисале генерације у Југославији, па у Србији, али и осталим бившим републикама СФРЈ, као и у Русији, Бугарској... Такве приче се гутају ако су добро написане. У Борином случају јесу.