Bio jednom jedan čovek

Naslov knjige je jednostavan - kao početak bajke. Međutim, to je vešta piščeva zamka: sve ostalo u romanu (fabula, ličnosti, fantastika) dati su višeznačno, halucinantno i složeno...Erotske scene u romanu su vrhunske, nikada pornografske, uvek uzbuđujuće kao u delima Bore Stankovića. Knjiga ne ostavlja ravnodušnim ni onoga koji traži samo zanimljivu i aktuelnu fabulu, ni inoga koji razgrće unutrašnje slojeve."Spomenka DeretićVladimir Jovičić rodjen je u Šapcu 1935. Školovao se u rodnom gradu i Beogradu, gde je diplomirao jugoslovensku i svetsku književnost, a ubrzo potom i doktorirao.Objavio je pet romana: Sedam besmrtnih grehova, Bio jednom jedan čovek, Vrteška-Izvidnik, Daljinski upravljač, Tamnava, kao i zbirku pripovedaka Priče iz Zaslona. Jovičićevo kapitalno delo Zaslonsku rapsodiju čine romani: Bio jednom jedan čovek, Vrteška-Izvidnik, Daljinski upravljač, Tamnava i zbirka pripovedaka Priče iz Zaslona. Pored umetničke proze, objavio je i više monografija, studija, udžbenika, kritika i ogleda. Pomenimo samo one radove koji čine zasebne knjige: Laza Lazarević - pesnik moralne nostalgije, Umetnost Borisava Stankovića, Srpsko rodoljubivo pesništvo, Vidjenja, Časopis "Otadžbina", Kosovo u svesti i nadahnuću srpskog naroda, Uvidi, Utopija i stvarnost kulture, Pisci, Pregled književnosti realizma i moderne...Publikovao je i čitav niz rasprava, polemika i članaka, od kojih su neki ušli u njegova Izabrana dela od jedanaest tomova. Većina Jovičićevih romana i pripovedaka dramatizovana je, scenski izvodjena, prevedena gotovo na sve značajnije svetske jezike. Sa preko trideset objavljenih knjiga različitih žanrova, jedan je od najistaknutijih jugoslovenskih pisaca.