Ljubav traje 3 godine

Роман "Љубав траје три године" Фредерика Бегбедеа тврди да је љубав унапред изгубљена битка. У почетку, све је лепо, чак и ви сами. Не сећате се да сте икад били тако заљубљени. Сваки дан доноси свој лагани товар чудâ. Нико на планети Земљи никада није спознао такво задовољство. Срећа је ту, и једноставна је; та срећа има лице. Космос се осмехује. Годину дана ваш живот биће низ сунчаних јутара, и вама је сунчано јутро чак и кад је снежно поподне. Пишете књиге о томе. А онда се узмете, што пре – зашто човек да размишља кад је срећан? Од мозгања постајеш тужан; треба се препустити животу. Друге године ствари почињу да се мењају. Постали сте нежни. Поносите се саучесништвом које се укоренило у свакодневицу вашег пара. Људи на улици мисле од ваше жене да вам је сестра: то вам ласка, али и утиче на вас. Љубав водите све ређе, и мислите да то није разлог за забринутост. Убеђени сте да је сваким даном ваша љубав све чвршћа, док се заправо из дана у дан крај вашег света неумољиво ближи. Браните установу брака пред својим другарима нежењама који више не могу да вас препознају. А и ви сами, јесте ли сигурни да сами себе препознајете док рецитујете лекцију коју сте научили напамет, уздржавајући се при том да не погледате за млађаним госпођицама за којима се цела улица окреће? Трећа је година, и ви се више и не уздржавате да гледате за млађаним госпођицама за којима се сви окрећу. Са женом више и не разговарате. Сате и сате проводите с њом у ресторану слушајући шта причају они за суседним столом. Излазите све чешће заједно: то вам дође као оправдање да више не водите љубав. Ускоро долази и онај час кад своју жену не можете више да поднесете, ни једну једину секунду, јер заљубили сте се у другу. Само у једноме се нисте преварили: живот је, заиста, тај који има последњу реч.