Đubre

18+ „Неодољиво духовито, немилосрдно цинично, храбро и мужевно. Марко Видојковић највећи је фрајер наше књижевности.“ (Анте Томић) „Застрашујуће и привлачно у исто време, то је утисак који оставља Ђубре.“ (Горан Марковић) „Видојковић понире дубоко у психопатологију неименованих ликова који су из сјене у великој мјери преобликовали посттранзицијска друштва на овим просторима. Посебна вриједност овог романа је лик Драгише, приповједача романа, сиве еминенције предсједника Србије, ’српског Психа’, у којега је Видојковић уградио све негативне стереотипе о Србима, оне које други гаје о њима, али и оне које они сами стварају о себи.“ (Јосип Млакић) „Видојковићу је успело да од једног изопаченог предлошка из стварног живота, од најгорих глумаца и бизарног сценарија направи одличан роман.“ (Јелена Ленголд) „Ђубре није историја болести друштва, него пластично приказан сулуди и екстатични крај. Еуфорија распадања до посљедњег даха.“ (Фарук Шехић) „Крајње пророчански текст о остварењу порнохолокауста у Србији Галаксији.“ (Ненад Рацковић) „Маре поседује редак дар да овај бели град види онаквим какав он одавно јесте: Драгишин.“ (Бошко Ћирковић Шкабо) „Фуриозан ритам, политичка некоректност (најзад!), ишчашени црни хумор... Ко је волео Марка Видојковића, после ове књиге волеће га још више.“ (Мирољуб Стојановић) „Ја да сам предсједник Србије и да живимо у роману Фаренхајт 451, прво бих спалио Ђубре.“ (Предраг Личина)