Najlonski visovi

У амбару сам приказивала Руби своју комичну верзију ирског плеса. Изненада, усред мог скока, ушао је најзгоднији момак ког сам у животу видела.
Насмешио ми се и рекао: „Ехм... здраво, ја сам Алекс, Рубин брат.“
Руби је зацоктала и рекла: „Она се зове Талула и иде у школу за лујке.“
Ја сам се засмејала. „Хахаха. Хидли-дидли-дидли-дидл...“ И поново сам заиграла.
Алекс је имао све што момак из снова треба да има. Отпозади, спреда, са стране. Главу.
Рекао је: „Страва ти је име.“
Ништа није рекао против мојих колена.
Признајем, није успео ни да ми види колена, али могао је да стекне представу. Данас сам имала више сусрета с момцима него за свих својих четрнаест и по година.
Обожавам Јоркшир. Стварно.
Знате како је то кад се први пут пољубите и имате утисак да вам сићушни шишмиш вршља по устима? Наравно да знате. Зато ћете заволети Талулу Kејси док пред вама јурца у својим најлонкама. Она је ваш тип другарице.