Zapisi iz mrtvog doma

Godine 1849. Dostojevski je zbog sumnje da širi previše slobodne političke ideje koje se negativno odražavaju na vlast. Kazna je, međutim, preinačena, pa je u sibirskom kazamatu izdržao četiri godine teškog rada. Knjiga koju je napisao nakon puštanja na slobodu, zasnovana na beleškama koje je krišom izneo iz zatvora, ne samo da mu je donela slavu, već je i utemeljila tradiciju ruske logorske literature. Zapisi iz mrtvog doma prikazuju brutalne kazne, sukobe, izdaje i psihološke posledice zatočeništva, a iz njih se iščitava piščeva optužba nepravednog društvenog uređenja koje je, kako je smatrao, nemilosrdno uništavalo ponajbolje izdanke svog naroda.

Posrnuli plemić Aleksandar Gorjančikov, pripovedač Zapisa, otkriva nepatvorenu humanost svojih sapatnika, i prenosi je kroz njihove portrete u kojima se naglašava kontrast između dobrote ljudi s kojima deli robijašku svakodnevicu i prestupa koji su ih odveli na robiju.