Ostala je uvek ista

Аника не воли много да се дружи. Увек се плаши да ће рећи или урадити нешто погрешно, и заправо не уме да ’чита’ људе: за њу, бити у друштву исто је што и наћи се у страној земљи чији језик не говори. Више јој се допада тиха самоћа књига, које могу да је одведу у неки потпуно другачији свет. Или шах, који се са својим правилима и дисциплином, јасном поделом на црно и бело, савршено поклапа са њеном визијом живота. И управо на партији шаха упознаје Џонатана. Одушевљен вештином противнице која је успела да га победи и њеном лепотом, он у Аники види нежно и искрено створење, једину жену са којом може да буде оно што јесте.
Након што их судбина раздвоји, свако ће кренути својим путем, све до случајног сусрета десет година касније. Осећања су и даље ту, јасна и опипљива, попут фигура остављених на табли, које само чекају да игра поново почне.