Zov daljine

Ако је путовање најмаштовитији вид слободе, онда су писци-путници његови мудри и најупорнији ходочасници. Док се крећу стазама прошлости, градовима са старинским замком или просторима са обрисима из уобразиље, ако се пробијају кроз „џунглу на асфалту“ или снежне пределе Лапоније – њихово лутање је пуно узбудљивих странпутица, а имена места и људи које срећу звуче, када се наглас изговарају, као речи из неке песме.

Зов даљине је књига прича најзначајнијих савремених српских писаца о путовањима, али и више од тога. Отпочињући уобичајено гостовањем неког страног аутора, у овој панорами прича чин писања се преображава у узбудљиво и непоновљиво путовање било да долази из повести о љубавницима у туђем граду, једном женском окршају у бањи, испреплетеним искуствима савременог и средњовековног путника, водичу градских паса или о црним очима корморана које гоне усамљеника кроз ноћ. Као што се и ми, ма куда ишли, увек враћамо на почетак, тако и чин писања па затим читаочевог освајања написаног тражи да се удаљимо од свега свог и познатог да бисмо се, као Одисеј, вратили, другачији и бољи, на своје острво.

Оно што ову књигу, сасвим другачију од путописних бележака, чини изузетном и необичном јесу питања: Куда идемо? Где ћемо стићи? Стога ове приче читаоцу нуде много више од бедекера за путовања са планираним задовољством и обележеним станицама на мапи. Јер долазе из нашег најдубљег дела спремног на игру, на изненађења и доживљај достојан сећања који имамо после читања сваке добре књиге.