Dionizije 1941

Филмски принц са Балкана: успон српског Рудолфа Валентина.

Светислав Иван Петровић био је први српски глумац који је стекао међународну славу између два светска рата. Његова маркантна појава у немом филму привукла је пажњу француских и америчких редитеља, а с доласком звучног филма стекао је светску славу јер је за разлику од многих глумаца немог филма имао дубок и леп глас. Можда је важнији разлог његовог муњевитог успеха лежао у чињеници што је био висок, леп и привлачан мушкарац, због чега је постао један од најтраженијих глумаца свог времена, несуђени наследник Рудолфа Валентина. За допринос популаризацији филмске уметности краљ Александар Карађорђевић одликовао га је Орденом Светог Саве првог степена.

Кроз портрет заводника, полиглоте и суперстара, читамо о изазовима филмске индустрије, атмосфери славе у којој се купао Иван Петровић, али и злокобних идеолошких замки које није могао избећи. Ова могућа биографија пионира српског глумишта на светској сцени упознаће нас са магичном појавом глумца који је све своје аутограме потписивао ћирилицом и изазивао еуфорију женског дела публике.

„Виртуозно преплићући фактографију и фикцију, на предлошку мита о Дионису, Миомир Петровић враћа некадашњу филмску звезду Светислава Ивана Петровића под светла рефлектора, преиспитујући сиренски зов обожавања и моћи, опомињући на једнаку рањивост и главних и споредних улога у животу.“
(Наташа Гојковић, књижевни критичар)

„Миомир Петровић нас на заводљив начин уводи у своју студију о глуми, о дуалности људске психе, о позицији уметника у вртлогу историје и танкој граници између оданости уметности с једне и политичкој припадности с друге стране. Иван Петровић је био глумац на чијој би харизми и слави могла и требало да позавиди свака данашња звезда Холивуда.“
(Дарко Николић, филмски редитељ)