Zojino zlato

Управо сам се вратио из Москве и обрадовао се затекавши твоје последње писмо, иако ми је, напослетку, донело само бол и тугу, кад сам прочитао да си се заљубила у неког новог... Ипак, једно знам: кад волиш, Зоја, ти немаш мира. Као што сама кажеш: ти својом љубављу само уништаваш. Стокхолм, децембар 1999. Мадам Зоја, загонетна уметница која је сликала на злату, управо је умрла. Као последња преживела са двора Романових, оставила је кућу пуну слика, приватних докумената и тајни. Маркус Елиот, некадашњи трговац уметнинама, а сад опхрван невољама, путује у ледом оковану Шведску да осмисли каталог који ће пратити продају дела Зоје Корвин-Круковске.