Лутам сад мртав светом

„Лутам сад мртав светом један јунак вам пева на вечну радост и вечну муку. Роман помахниталог језика и преливајућег срца, роман крика и тишине роман о почетку, непочетку, крају, некрају, преплитању, очају и екстази. Роман о смрти и жудњи, бесмислу и небу, без страха и лажи.
Роман преживелог неживелог мушкарца, човека, великог човека који прометејски витла ватром истине и спознаје.
Тај исти се часом преметне у набрекли уд.
Онда он каже, Господе, зашто си ме оставио.
Ето га опет, тужни витез иде ливадом.
Да би постао бог мораш да склопиш очи каже он.
А ја кажем велика ствар је написана, спознајна, смислена, разиграна у меланхолији безданој стрмоглава, мудра до неба, невина. Написао многолики човек писац. Напокон.“

(Милена Марковић)