Uvod u rodne teorije

Нема сумње да је на почетку XXИ века род аналитичка категорија која се користи као подлога теоријског промишљања у готово свим областима друштвеног живота. Не постоји значајнија научно истраживачка област, поготово у друштвеним  наукама, где није дошло до промишљања о спрези родних и осталих кључних питања у оквиру те области. Такође, тренутно не постоји значајнија светска организација која се бави друштвеним проблемима и проблемима друштвеног развоја а да у свој рад не укључује и родну проблематику.
У многобројним публикацијама тих организација повезивање родних односа, родних хијерархија и укупног друштвеног развоја често се среће, као и захтев да се постојеће родне хијерархије трансформишу.
Прва деценија XXИ века је дакле, поред осталог, обележена и снажним настојањима разних друштвених актера, пре свега на међународном плану али и код нас, да се укину патријархалне родне хијерархије и оствари већа родна равноправност у разним областима друштвеног живота. У складу са тим кретањима а уједно и као наследнице контракултурних покрета 1960тих и академских женских студија током  последње две деценије XX века формално се појављују родне студије као савремена интердисциплинарна научно истраживачка и академска област. Ова област је заснована на активистичким достигнућима женских и феминистичких покрета и сада већ више вековном  теоријском промишљању  родних односа и идентитета у оквиру различитих феминистичких струја и оријентација. Увод у родне теорије тематски зборник је први систематичан преглед тих теоријских струја и оријентација унутар феминизма на српском језику, од појаве класичног либералног феминизма у XВИИИ и XИX веку па до савремених теоријских приступа. Поред класичног и савременог либералног феминизма, зборник даје преглед још дванаест различитих теоријских оријентација, закључно са најсавременијим промишљањима рода у оквиру квир теорије, екофеминизма и киберфеминизма.
Сам зборник је организован  у три целине. Први део се усмерава на историјски и друштвени контекст у коме су женски покрет, феминистичке теорије и женске и родне студије настале. У првом делу зборника се такође разматрају основне филозофске поставке које стоје иза феминизма (феминистичка епистемологија), начин на који се до ових поставки дошло (феминистичка методологија) и са којим циљем (феминистичка пракса). Читав век и више је трајало развијања ових теоријских и методолошких поставки и практичних стратегија са циљем стварања друштвене промене, у контексту западног, нашег и глобалног друштва, па је то логично довело и до разноврсности у феминистичким перспективама и приступима. Познавање ових различитих оријентација је битно јер те оријентације предлажу различите стратегије и решења везано за конкретне друштвене проблеме. Њихово познавање је и кључно како би се теорија и даље развијала и неке већ разрешене дилеме не би поново јављале.  Четрнаест поглавља у другом делу стога разматра појединачне оријентације и главне теоријске доприносе неколико најпознатијих ауторки у оквиру тих оријентација. Трећи део зборника се односи на практичну примену разноврсних феминистичких оријентација на конкретну проблематику, што је и у складу са феминистичким епистемолошким принципом  о повезаности теорије и праксе, где теорија информише праксу а пракса константно преиспитује теорију. Проблематика која  се у трећем делу зборника разматра укључују теме као што су политика, право, образовање, економија, насиље, сексуалност, идентитет, мултикултуралност, инвалидност, књижевност, језик, уметност, екологија и медији.
Овакво сумирање досадашњих сазнања из области родне анализе и родних студија које зборник нуди  је кључно како би се боље разумели неки садашњи и будући токови развоја друштва генерално а поготово тенденција смањења односно ојачавања патријархалног, или алтернативно, друштва родне равноправности. Систематизација је битна и како би се омогућила даља надоградња на већ створени фонд знања.
Тридесет и два поглавља у овом зборнику као и у њима цитирана литература која је до сада објављена на српском језику  сведочи и о томе да бављење родном проблематиком у Србији има дугу историју и досег, а на почетку друге деценије XXИ века узима и све више маха. Тренутно нема индикација да ће се овакав замах прекинути. Напротив, можемо очекивати да ће улога родних студија, у анализи односа моћи, родних и друштвених хиерархија, родних феномена и режима као и друштвене промене и развоја, заправо све више добијати на значају.
Ауторке: Ева Баховец, Јелисавета Благојевић, Владислава Гордић Петковић, Мирјана Докмановић, Даша Духачек, Нађа Духачек, Јелена Филиповић, Александра Изгарјан, Катарина Лончаревић, Нила Капор Стануловић, Наташа Каранфиловић, Агнеш Картаг Одри, Сања Којић Младенов, Слободанка Марков, Николина Матијевић, Милеса Милинковић, Анђелка Милић, Ивана Милојевић, Ана Пајванчић, Маријана Пајванчић, Ванда Перовић, Драгана Поповић, Весна Николић Ристановић, Нада Секулић, Фуада Станковић, Гордана Стојаковић, Драгана Тодоровић, Дубравка Валић Недељковић, Адриана Захаријевић.