Manola

Hortenzija, poput duha i obučena u crno i Anemona, vedra i odevena u šarenilo boja: dve bliznakinje koje nisu jednojajčane, koje su čak toliko različite da predstavljaju suprotstavljene arhetipe ženstvenosti. Introvertnost naspram ekstrovertnosti, dubina naspram površnosti, toliko problema naspram nepostojanja ikakvog problema, nesreća naspram radosti življenja. Ali i pored svih njihovih razlika, Hortenziju i Anemonu spaja zadivljujuća sposobnost isamoprikazivanja, ispovedanja sopsrvene ženstvenosti. I dok pripovedanje teče, dolazimo do otkrića da se uloge mogu međusobno zameniti: da žena u crnom i žena u šarenom, nisu dve odvojene stvarnosti, dve otuđene sestre, već dva lica meseca, dva lica ženske duše našeg vremena. Ako bismo otkrili ko je Manola iz naslova knjige bilo bi to isto kao da otkrijemo ko je zločinac, a da ga prethodno nismo uhvatili.