Кројцерова соната

Кроз махнито приповедање главног јунака Познишева непознатом странцу у возу, читалац се упознаје са околностима и разлозима који су га навели да у наступу љубоморе и гађења убије своју жену.

Поред оштре критике високог друштва, неједнакости полова и непостојаности брака, Толстој, преко главног јунака Кројцерове сонате, заузима врло негативан став према сексуалности, сматрајући како она код човека побуђује животињске нагоне и подстиче злочине, који се могу обуздати једино добровољном апстиненцијом. Приповетка носи наслов по истоименој композицији за виолину и клавир Лудвига ван Бетовена. Експлицитност теме и чина убиства, изазвале су читав низ контроверзи и проблема Толстоју. Књига је у Руском царству објављена тек након што је Толстојева супруга Софија успела исходити аудијенцију код цара Александра ИИИ. Упркос критикама и забранама, Кројцерова соната је постала једна од најпознатијих Толстојевих остварења, хваљена од стране књижевних критичара због експресивне снаге и вештине у осликавању психичког стања љубоморе. На темељу заплета компонован је истоимени балет, постављено више позоришних комада и снимљено неколико филмских и телевизијских екранизација.