Слике из прошлости

„Током трајања Дубровачке републике школовање је трајало од шесте до осамнаесте године, и подразумевало се да је дозвољено само мушкој деци. Девојчицама је могла бити омогућена настава приватних учитеља, у кући, уколико би породица то могла да приушти.“

„Стварни положај жена у Дубровачкој републици, међутим, уопште није био блистав јер је постојала огромна диспропорција између слављења даме у поезији и њеног положаја у свакодневици. Духовно образовање младих девојака ишло је много теже и спорије него што би се то могло претпоставити када се има у виду врло висока култура којом се стари Дубровник одликовао за све време свог постојања. Девојка се удавала само уколико је имала прописан мираз, иначе би била слата у манастир, или би живела у кући, како каже Драгољуб Павловић, ’као у некој врсти домаћег затвора’.“

„Један засебан круг ренесансних и барокних писаца чине писци Боке Которске. Бока, јединствена због свог геополитичког положаја, налазећи се у близини слободног Дубровника, столећима је била готово крајња тачка Млетачке републике. Важно обележје поезије 17. века стваране на њеном тлу јесте везаност за реалне и свакодневне догађаје. Једноставно, чини се да мале средине привлаче мале теме, пa je тако било и у Боки, али не мислимо то на негативан, пежоративан начин. Наиме, барокна књижевност тамо није била развијена колико, рецимо, у Дубровнику; и она јесте углавном пригодне природе.“

(из дела)