Duša pamti

Књига о љубави као блистава шкољка која крије бисер формиран од молекула суштине онога што љубав јесте – наклоност душа, трептај душе. И као у Унагаретија, стихови су ткани од најнеопходније речи „које усамњене, одвојене једна од друге, почивају на белини хартије, као на мору тишине које се свуда око њих простире“. И та тишина, листа и опијајућа, извире из ове књиге као осунчан водоскок од капи туге и среће.

Перо Зубац

„Мудрост треба живети.“ Само да је овај стих написала, Горана Ерак, било би довољно за добру књигу. Горана нас уводи у електрицитет своје лирске метафизике и песме јој попримају наративни тон, из њих извире мноштво алитерација, синтакси и семантичких објашњења. Постојање Горане Ерак је искуство које нам оставља у наслеђу као мудру поуку у стиху: Када прође прва занесеност, остају лоше навике. Горана, као Бранко Миљковић, трага за речју коју једино љубав може родити. Отуда је супстанца сваке ове песме понаособ и у целости, покушај да се дође до потпуне љубави и смисла постојања. Овом својом другом књигом Горана се још дубље винула у сазвежђе, даривајући нам могућност да пловимо и пронађемо бар делић себе на овој пловидби.

Тоде Николетић

Ова књига је у ствари једна поема, једна ниска фрагмената, историја душевних стања, спознаја, вера и обмана. У њој се не разазнају границе између живота и поезије. Остало је много љубави на папиру/ јер нису могле бити нешто више. Зато је она и дијалог са песником, наставак неког можда давно прекинутог разговора. Али, ова поема је и један мали лирски образовни роман који ненаметљиво говори о процесу духовног сазревања песничког субјекта.

Мирослав Алексић