Beogradski gubitnik

Београд има једног Победника, а губитника је много. Има их на свим тачкама града, посађени су и насађени свуда. Они су јунаци прича Бранислава Бјелице, никако јунаци или знамените личности Београда.

Неки од њих практично никада нису ни мрдали из свог краја. Ту су, код локалне самопослуге, где лочу пиво и баве се политиком. За разлику од „локалних политичара“, таксиста Шоне зуји по свим улицама, зна сваку рупу на београдском асфалту. Фризерка Цеца не зуји баш толико, али је као и Шонета сви у граду нервирају. Највише зато што су сељаци. Учитељица Снежа необична је Београђанка, за њу су сви млади дивни – док не одрасту у мрзовољне Београђане. С друге стране, Душко Циганин „са Каленић“ није се много школовао („па, знаш како, бато, нису се Цигани много школовали ни кад сам ја ишо у школу“), али је већи Београђанин од свих Београђана – осма генерација, мало ли је?

Бјелица је сабрао у својој књизи обичне и неприметне становнике наше престонице, али непоколебљиве у свом неславном постојању. Београд је њихов, иако немају никакве амбиције да га освоје... Осим шнајдерке Иване, сада већ у поодмаклим годинама, која има само једну жељу: да се попне на чувени балкон Градске скупштине, тамо где се пењу победници, и свима покаже средњи прст.