Bakarni bubnjevi

Једноставно пресељење главног јунака овог романа - са Топличиног венца на Доњи Дорћол - отвара потпуно другачију визуру при сагледавању његовог родног Београда. Шта је то што повезује градове Волос у Грчкој, Бандирму у Турској, Кутајш у Грузији, Ћивитавекију у Италији, Ганзу у Тунису и Београд? Да ли су оснивачи управо ових градова били у неком тајном дослуху и са каквим циљем?
Бакарни бубњеви су роман о алтернативној историји Београда који читаоцу пружа увид у целокупну палету историјско/етничко/религијског калеидоскопа нашег главног града.
Писац Миомир Петровић, након Лисичјег лудила, Стаклене прашине, Либанског лета и Персијског огледала, романом Бакарни бубњеви отвара нову димензију која говори о могућим разлозима за оснивање наше престонице, упућујући нас - у стилу Неw Готхиц приповедања – ка новој верзији прошлости али и будућности Београда.
У распону од хипер-реализма до фантастике са елементима хорора, кроз овај роман пролазе утваре и људи од крви и меса, београдски интелектуалци и плаћене убице, државни службеници и антички јунаци, поданици многих царстава којима је припадала наша престоница - и којима ће тек припадати. Да ли нас већ сутра очекује улични грађански рат, борба за сваку улицу конвенционалним или енергетским оружјем, какве везе са тим окршајем имају (или ће имати) тајне организације, да ли је ванредно стање ствар нашег фатума много више него геополитике? На та и многа друга питања покушава да одговори овај метафизички трилер, најновији роман из мануфактуре прича Миомира Петровића.