Ja sam žena

Ана Свиршчињска створила је сопствену поетску форму, и бавила се, пре свега, женским доживљајем света и улогом
и местом жене у свету који се непрепознатљиво мења.
Чеслав Милош, велики поштовалац Ане Свиршчињске и преводилац њених песама на енглески, окарактерисао је њихову главну тему као: „Тело. Тело у љубави и екстази, у болу, агонији, тело се боји усамљености, порођаја, одмарања, пролазности”.

У осврту на америчко издање збирке Срећна као псећи реп Ева Хофман је за Њујорк тајмс коментарисала умеће Ане Свиршчињске да прикаже женску сексуалност: „Брзи, одлучни потези у којима она региструје тренутке сусрета, спајања или растанка готово су апстрактни због недостатка површних детаља, али пружају изванредан увид у буран, штавише грозничав унутрашњи живот.”

Ана Свиршчињска ослањала се на сопствено искуство и храброст да га уобличи у поетски сведен, брутално директан исказ, због чега заувек остаје забележена у савременој пољској и европској поезији као снажан индивидуални глас.