Istorija nasilja

Са 20 година, писца овог аутобиографског романа опљачкао је, силовао и покушао да убије младић кога је на Бадње вече позвао у свој стан. Након тога он одлази код сестре у Пикардију, где из прикрајка слуша њену верзију немилог догађаја, коју излаже свом супругу. То је једна од многих сцена у којима ће Едуар слушати како други – медицинско особље, полиција… – пројектују своје страхове и предрасуде на његово искуство насиља. Његови покушаји да поврати контролу над сопственом прошлошћу довешће до оштроумних увида у то како се насиље репродукује унутар заједнице.
Аутобиографским романом Историја насиља Едуард Луј, у покушају продирања у разлоге спирале насиља, реконструише трауму догађаја исписану у неколико наративних линија у којима се друштвени односи огледају у судбинама појединаца од којих сваки на свој начин одговара на дубоко укорењену неправду, сиромаштво, расизам, свеколику дискриминацију и њихово перпетуирање кроз институције моћи.
„У свом другом роману млади аутор оживљава мистицизам и снагу античке трагедије, и потврђује своје умеће извођења стварности на сцену.“ Тéлéрама
„Лујова изузетна књижевна снага лежи у његовим страственим осећањима, на граници опсесије, али и у филозофском обрту мисли којим истражује сопствена осећања.“ Гуардиан
“Луј не поседује само младалачки бунт, он је истински књижевни феномен.” Тимес