Пун кофер прича

„Књига прича Милана Ружића форензичка је слика нашег времена. Она је сведочанство живота који нас полако и сигурно води у безнађе ако се не призовемо памети и не станемо у одбрану основних вредности вековног постојања. Ружић је од оних људи који су од давнина бранили земљу речима у причама и књигама вредним као народне крштенице. Нема великог и значајног писца у српској књижевности који није свој литерарни врх досегао књигама прича о нама. Ружић исписује своја нескривена и искрена поимања традиционалног света са осећањем да је свака реч значајна у одбрани живота нашег народа.“
(Душко Ковачевић)

„Ружић нас уводи у преображавање пејзажа, мијења видљиви свијет у невидљиви да би оно у шта гледамо било претворено у личне знакове, метафоричко дешифровање свијета. Он је писац шетач који пишући оставља трагове чије значење осјећамо као пишчев лични свемир гдје је сваки корак непоновљиво приближавање циљу, коначности, а метафоре растјерују маглу у којој идеју краја лако претварамо у бескрај. Све је у овим причама снажно доживљено и чују се кораци писца који шета распет између убогих српских стаза и бескрајног неба. Да небо не би пало на писца, он пише и оно остаје тамо гдје му је мјесто.“
(Емир Кустурица)

„Требало је да се Милан Ружић роди или нешто раније, или нешто касније, а родио се у најнезгоднији час када се добре књиге помешане са хиљадама других не виде. Али његове се виде, па гледамо како он постаје велики и у најтеже време, и то књигама, а не појављивањем на најгледанијим телевизијама.“
(Матија Бећковић)