Ova soba se ne može pojesti

Kao što se soba ne može pojesti, tako se neki događaji ne mogu svariti.
Opisujući gotovo blasfemičnu vezu devojčice i starijeg muškarca, Nikol Hoholcerova, na poglavlja troši svega nekoliko rečenica jer – sve više bilo bi fatalno. Žestinom jezika pažljivo rezbari svaku rečenicu od čije jačine hartija samo što ne sagori.

Obrnuti svet arhetipske Ločlite, ponovo će staviti čitaoca u moralnu dilemu. Krivac bez krivice, tako udaljen od antičkih visina, neće ni biti pronađen među ovim stranicama – dovoljno je strašno samo znati da postoji i da je stvarno.
„Samo što se ti možeš meni staviti u usta, ali žvakanje već ne ide, imam grč u vilici, iritaciju u ždrelu. Da mogu da te pojedem odavno bih te nosila u stomaku, nogama okrenutim nagore.“
Nikol Hoholcerova je sa samo 22 godine napisala prvi roman koji je za kratko vreme doživeo sjajne kritike, a osim na srpski najavljeni su prevodi i na mađarski, bugarski i poljski jezik.

Roman Ova soba se ne može pojesti uvršten je među 10 najboljih u izboru za nagradu Anasoft litera, najznačajniju književnu nagradu u Slovačkoj.

Autorka je obradila posebno pikantnu temu – knjiga govori o odnosu između trinaestogodišnje devojčice Tereze i pedesetogodišnjeg profesora Ivana.

Hoholcerova je odabrala efektnu i funkcionalnu formu malih poglavlja u kojima se glavni lik poverava i ispoveda. Čitalac može brzo da pročita pojedinačne „statuse“ tih čudnih šest godina.
Stil mlade spisateljice je briljantan – njena knjiga je cinična, puna humora i hiperboličnosti problema, a najbolnije situacije opisuje grubo i prirodno.